Na momente se zabrinem da je svet skrenuo sa nekog, po meni, normalnog koloseka. Društvene mreže, nakaradno savršenstvo kao ideal duhovne i fizičke lepote, ljudi koji više ne veruju u nauku, nauka koja više ne poštuje moralna načela, trendovi stila života koji se slepo prate i rekla bih vrlo agresivno nameću... jednom rečju sasvim su nam se pobrkale neke moralne norme.

Svi imamo neki sopstveni pogled na život i svako se u nekoj drugoj priči oseća udobno. Moja udobnost je na ovom mestu. Na mestu gde vladaju pravila prirode, porodice, slobodnih misli i mirnog duha.

Trudim se da svaki recept, objava i priča na mom blogu ima neku širu priču. Ovog puta sam bila inspirisana setom, tugom, jeseni i tradicijom.

Za mene vreme i muke sasvim stanu kada uđem u moje polje Dalija. Smestila sam stari stočić, razvukla stoljnjak koji je mama štrikala i poslužila nam tortu sa orasima koje smo skupili u bašti.

Torta je ona prava, domaća, tradicionalna. Sve je tu, i 6 jaja i skoro 400g oraha i puter i rum. Ima ukus onih prelepih rođendanskih torti iz naših detinjstva. Svaki zalogaj mi daje osećaj sigurnosti, jer podseća na ono već dobro poznato, provereno i toliko voljeno. U ovoj torti nema trendova i nema "savršenog" spoljašnjeg izgleda.

Ukoliko je i vama potrebna uteha i koji minut mira od celog ovog ludila, predlažem da zasučete rukave i uz neku vama dragu muziku odlutate mislima dok pripremate ovu tortu. Posle se okružite dragim ljudima, zasladite se ukusom detinjstva i oraha, pričajte o temama o kojima niste dugo i napunite baterije na maksimum.

Onda tako ispunjeni, mirne glave i punih trbuha, idemo nazad u nove životne pobede, čineći mnogo pametnije životne odluke.