U mojoj bašti rastu dve trešnje stare bar 50 godina. Rastu odvojeno, ali su im krošnje spojene. I svakog aprila – zajedno procvetaju. Kao dve sestre koje ne pričaju svakog dana, ali se uvek sretnu na istom mestu. I nastave baš tamo gde su stale, kao da vreme između nikada nije ni postojalo.

Kad se to desi, ja im se zahvalim. Tako što napravim neki kolač. Pospem brašno po stolu, izvučem šećer iz ormara i pustim da kuća zamiriše. Onda iznesem sto ispod njihovih cvetova i bujnih krošanja i sve što je teško – zaboravim.

Tih dana ne pravim planove. Ne žurim. Samo pažljivo posmatram kako vetar nosi njihove latice i razmišljam o tome koliko je zapravo utešno znati da svake godine, u isto vreme, šta god da se dešava oko nas – ove dve trešnje će procvetati. Bez obzira na ratove, revolucije, recesije, hormonske disbalanse i moje egzistencijalne krize. Bez žurbe. Bez buke.

Ovo je vreme kada se podsetim da se svet ipak vrti i bez nas. Postoje stvari koje će se dogoditi bez mog napora. Bez plana. Bez borbe.

I da je sasvim dovoljno da jednom godišnje, pod krošnjom koja pamti, napravim kolač bez povoda, sednem bez razloga i budem tu – dok latice padaju. I podsetim se da će sve biti OK.

Mango Tart za sunčane dane

Za ovu priliku, napravila sam Mango Tart – lagan, osvežavajuć i nežno citrusan, baš kao aprilsko sunce pod trešnjama. Recept je jednostavan, a rezultat predivno iznenađujuć. Savršen je za one dane kada ti ne treba ništa osim mirisa voća, malo sunca i podsetnika da je nežnost – snaga.

📌 Recept vas čeka na dnu objave.