Jako sam uzbuđena jer mi se uskoro bliži radionica fotografisanja hrane u Kninu. U pauzama između posla i pripreme koncepta za predavanje, odmor pronalazim uvek na istom, mom omiljenom mestu na planeti.

Tamo su nam trešnje highlight godine. Povremeno ispod njenih krošanja organizujemo druženja, žurke i berbe. Složićete se da su trešnje daleko ukusnije kada se jedu direktno ispod stabla. Nema ništa bolje od starih, nikad tretiranih sorti voćki. Ove trešnjice su baš takve.

Pričala sam vam već ovde da su ove dve trešnje najstarija stabla u ovom kraju. Nekada se tako uhvatim kako pravim mali slow motion film u glavi. – Dva stabla, jedna zajednička krošnja, i neprestano smenjivanje generacija ljudi ispod plodova. Uvek ista radost, smeh i energija. A meni zuvek neiscrpan izvor inspiracije. Hrana je uvek bila glavni i sigurni povod za okupljanje ljudi. 

Svake godine pripremim jednu torticu za otvaranje sezone druženja na ovom mestu. Ove godine izbor je pao na Pavlovu. :) Jeste da su trešnje bile sasvim dovoljne za sebe, ali uz Pavlovu torticu, teško da smo mogli da omašimo.

Recept se nalazi ispod slika.