Možda je postalo dosadno i izašlo iz mode, ali kako je uopšte moguće imati blog, a tradicionalno se ne osvrnuti na godinu koja je sad već iza nas.

Ova godina je za mene bila SVE. Zanimljivo je da 2016. ne bih mogla ni da sanjam da će se tako veliki događaji odigrati u mom životu samo godinu dana kasnije. Sada ako me pitate kako vidim ovu novu 2018. , puna sam velikih očekivanja. Takvi smo mi ljudi, ušuškamo se u boljem, pa želimo još više. Ne, ne bih to nazvala nezahvalnošću ili pohlepom, samo zdravom težnjom ka boljem.

Pored velikih, zapravo drastičnih promena u mom privatnom životu, ove godine sam uspela da ispunim sve svoje zadate ciljeve na poslovnom planu. (većinu)

• Silly World je ove godine postala registrovana firma.
• Održala sam još jednu radionicu fotografije. Ovaj put u Kninu.
• Moje fotografije bile su odštampane u godišnjem kalendaru.
• Otputovala sam u Dubai, kako bih fotografisala za 21grams, prvi Balkan bistro u tom delu sveta.
• Fotografisala sam zajedno sa Sarom za njenu novu knjigu.
• Sa Asus Srbijom učestvovala sam u divnom projektu, pravimo radionicu i učimo kako se prave dobre fotke hrane čak i mobilnim telefonom.
• Napravila sam divne saradnje sa domaćim kompanijama za koje razvijam recepte i pravim fotografije hrane i video materijal.
• Slikala sam za omiljene restorane, pekare i brendove.
• Poslednje fotkanje u ovoj godini je bilo za AirSerbiu.

Burno. Nezaboravno. Najviše od svega cenim to što sam uspela da se izborim za to da sarađujem samo sa ljudima i brendovima koji mi odgovaraju.

Nikada neću moći da zaboravim sebe na jednom sastanku 2016. godine. Slušala sam ponudu za posao i ljude iz potpuno druge sfere, koji pričaju o mojoj profesiji glasnije nego ja. Htela sam da kažem svašta, ali sam se plašila. Čega… ne znam tačno. Svaka njihova reč nije bila na mestu, a ja sam ćutala, klimnula glavom i odradila nešto što nije pasalo mojoj politici. Posle bih se vratila kući i svoju frustraciju iskalila na ljude koji ni u kojoj meri nisu učestvovali u celoj priči.

Odradila sam to i tek mi je sada jasno da nisam pogrešila. To mi je bila škola za sve buduće projekte. Tada sam jasno rekla sebi da i po cenu da ne uspem, držaću se svojih načela. Na kraju dana nije bitna ni materijalna dobit ni još jedna lepo upakovana stavka u CV-u, već isključivo vi i maženje i paženje posla kojim se bavite i koji volite, kako i on ne bi postao još jedan od onih poslova zbog kojih je teško ujutru ustajati iz kreveta.

Verovali ili ne, ljudi vas više vole i cene tako grlate, odlučne i izbirljive.

Rekla bih da su sve prethodne godine bile škola, u ovoj sam diplomirala. Zato nestrpljiva i radosna ulazim u ovu novu. Nemam pojma šta mi ova godina nosi, ali trudim se da mislim pozitivno. Kako kažu- srećan se ne postaje, nego bude. Misli imaju uticaja, verujem ja. Zato koračam u nove pobede pozitivna, zauvek srećna i zahvalna za sve neuspehe i uspehe.

Neka vam je srećna ova nova godina. Okružite se porodicom i pravim ljudima. Želim vam puno pozitivnih misli, ljubavi, lepih reči, uspeha, a ukoliko bude i nekih ružnih momenata… onda neka budu poučni!