Kakvo je to proleće, ako kuća ne zamiriši na zovu.

Imam običaj da na ovom mestu zalazak sunca provodim u dugim šetnjama. Volim da posmatram prirodu kako se menja. Zauvek će mi biti fascinantno kako joj je nekad dovoljan i samo jedan dan, da obuče posve druge boje i poprimi skroz nove mirise.

Ovih dana u našu baštu sa obližnjih poljana dopire opijajući miris zove. Miris na koji ne možete da ostanete ravnodušni.

Pokupila sam korpicu i krenula u šetnju. Tradicionalna berba zove je obavljena za vikend.

Ovaj put sam se odlučila da standardni sirup od zove začinim domaćim jagodama iz bašte. Ne samo da sirup poprimi ovu prelepu boju, već ukus postane taman dovoljno voćkast i osvežavajući. Razblažite ga sa dosta vode, dodajte led i verujte mi uživaćete svim čulima.

Ukoliko niste neki ljubitelji sirupa od zove, obavezno je naberite i osušite za čaj. Otkinite cvetiće sa grančica, ubacite ih u pamučnu ili lanenu vrećicu i okačite na suvo mesto da se suši. Nakon sušenja, zovu ubacite u teglice i dodajte u omiljene mešavine čaja.

Sirup je za onda kada želimo da osetimo svežinu proleća u piću i uživamo u hedonizmu, dok je čaj tu da unesemo sva lekovita svojstva ove predivne biljke.