Od 20.000 pristiglih prijava iz celog sveta, moj blog je ušao u finale Saveur blog awards-a i to u kategoriji – best food photography. Dobro ste me čuli! 🙂

Napisala sam već negde da me je vest zatekla dok sam bila na svom omiljenom mestu na planeti… uvek i zauvek me tamo iznenade najlepše vesti. Simbolično! Ko me je nominovao nemam pojma, ali evo ovako javno, HVALA NEBROJANO MNOGO PUTA!

Pomisao da je tim Saveur magazina pregledao moj blog, nije razumeo niti jednu reč teksta koji pišem i uprkos svemu odlučio da ime mog bloga uvrsti među druge svetski poznate blogove, mi je i dalje nestvarna.

Dosta ljudi mi je reklo – Nije to sreća Sonja, zasluženo je.

Ok. I slažem se da sam radila dugo i naporno, ali svako ko se bavi blogovanjem ili fotografijom hrane zna koliko je ovo veliko priznanje i kako se baš nikada niti jedan blog sa našeg govornog područja nije našao u finalu. Sreća je odradila svoj delić, godine truda i rada su dale svoje rezultate.

Sada je na red došlo glasanje za pobednika. Do 12. septembra možete glasati za pobednika na ovom linku (LINK ZA GLASANJE). Moj blog ćete pronaći u kategoriji “best blog food photography“, pod nazivom Sonja’s Silly World. Glasati možete svaki dan, koliko god puta da želite. 🙂 Hvala vam unapred na svakom glasu i podršci.

Moram da vam priznam da ovaj post pišem iz čak 4 razloga.

Prvi je jasan. Želela sam da na blogu ostane zabeležen ovaj uspeh. Drugi takođe providan, želela sam da vas pozovem da glasate. 🙂 Treći je kao i uvek isti, imam super recept za tortu i želim da ga podelim sa vama.

Dok je četvrti nešto drugačiji i zauzeće nešto više redova teksta. Pa hajde da počnem sa kuckanjem:

Ne znam da li ste obratili pažnju na ostale kategorije i na ostale divne ljude koji su nominovani? Ukoliko niste, obavezno to uradite. Puno kreativnih ljudi i zanimljivih blogova.

Međutim, ono što sam primetila jeste i to da je većina nominovanih sa anglosaksonskog govornog područja, u mojoj kategoriji svi! Do pre par godina sam čak bila ubeđena da se u Savuer nominaciji mogu naći samo blogovi iz ovih regija. Davno sam, u više navrata sa dosta naših food blogera pričala o ovom takmičenju. Glavni komentar nas svih tada je bio, a pa njima je lako! Oni imaju sve mogućnosti ovog sveta i šansa za uspeh im je zagarantovana.

I zaista jeste tačno da nikad nećemo imati (ili možda za 500 godina hoćemo???) iste uslove rada kao ostatak sveta. Jasno je da mi nemamo prodavnice podloga za slikanje, pa moramo da provedemo sate i dane praveći ih sami. Znam takođe da su naši honorari 10x manji od ostatka planete. Ali i da nam je teško da sa tim istim honorarima kupimo dobru opremu koja je ovde još skuplja nego u većini država, popravimo kvalitet rada i približimo se nekim većim uspesima. Neću da pričam o kvalitetnim sastojcima za recepte, nedostatkom kvalitetnih kulinarskih škola ili kurseva na kojima bi mogli da se obrazujemo, itd.

Ukoliko uspem da nabavim vizu i odem u Memphis na dodelu nagrada, čak i kada bi se opasno potrudila ne bih uspela da objasnim ostalim nominovanima kolika je čast naći se sa njima u istoj kategoriji. Baš zato što sam uspela da prebrodim te neke muke za koji oni ni ne znaju da postoje i stanem rame u rame sa njima. E to je za mene uspeh.

Uspehom ovo smatram zato što i vama, ljudima iz iste branše koji razumete svaku reč koju napišem, mogu da kažem da je moguće pratiti korak sa svetom čak i sa ovog našeg ludog Balkana. Pokušajmo da zanemarimo njegove nedostatke, odradimo i prebolimo šta se mora preboleti i odraditi. I što je najbitnije, pokušajmo da izvučemo njegove vrline. Inat, vera i trud, su tri lepe reči koje će nas odvesti do uspeha.

Čak i mi odavde. Čak i vi ukoliko počinjete. Čak i ako imate 3x manje nego što su ti ljudi ili ja imali na samim počecima.

Do sada sam samo verovala da je moguće, a sada to znam iz prve ruke.