Stiglo nam je proleće i zvanično! 🙂

Prvi dan mog omiljenog godišnjeg doba, provela sam na Fruškoj gori u šetnji i potrazi za sremušem. Divlji luk, sremuš, medveđi luk ili kako god volite da ga zovete je jedna predivna namirnica koja raste u vlažnim šumama. Na Fruškoj gori može da se pronađe pored šumskih puteva i potoka.

Sremuš je najukusniji i ima najveću hranjivu vrednost baš u rano proleće dok je još mlad. U prevodu, sada je najbolje vreme za klopanje ove biljke! Iako je tada na izgled najlepši, sremuš nije jestiv kada poraste i pusti svoje prelepe bele cvetiće.

Iako je veoma zabavna aktivnost, sremuš ne morate brati u prirodi jer ga u ovo doba godine uvek možete pronaći i na pijacama. Ukoliko se ipak odlučite za šetnju i potragu za ovom ukusom biljkom, obavezno uzmite u obzir da sremuš ima svog dvojnika koji je vrlo otrovan. Otrovni dvojnik se zove Mrazovac i izglednom neodoljivo podseća na Sremuš. Jedini i možda najsigurniji način da ih razlikujete je miris. Naime, lišće sremuša (medveđeg luka) miriše na beli luk. Ukoliko niste sigurni o kojoj biljci se radi, dovoljno je da svaki listić protrljate između dlanova i ukoliko osetite intezivan miris belog luka, znaćete da ste pronašli pravu biljku. Ukoliko miris izostane, ni u ludilu nemojte jesti tu biljku.

Kada berete sremuš u prirodi, vodite računa da ne berete njegov koren, tj lukovicu. Čupnite samo površinski deo stabljike kako bi biljka bila tu i narednih godina. 🙂

Ja od Sremuša volim da pravim baš svašta. Paste, namaze, začine… Danas sa vama delim recept za ovaj mirisni, mekani hleb sa sremušem. Topi se u ustima i kod nas kući ne traje duže od jednog doručka.

Ukoliko volite ukus belog luka i sremuša, nemojte propustiti ovaj recept!