O šipku (šipurku) se nema mnogo toga reći što većini ljudi već nije poznato. Iako svi znamo da je reč o lekovitoj, bogatoj vitaminom C i lako dostupnoj biljci, iz nekog razloga je se baš retko setimo. Kao izvor vitamina C, posebno tokom zimskog perioda, češće biramo citruse ili posete apoteci, gde nam je isti taj vitamin C spakovan u raznorazne tablete, granule, kapsule…po mnogo većoj ceni. 

Nema potrebe da ponavljam koliko je bašta postala važan deo mog života i života moje porodice. I nekako je baš najlepša u jesen, kad krene da se gasi, a mi kao hrčci počnemo da skupljamo poslednje plodove i konzerviramo ih da bi nam što duže trajali do sledeće sezone.

Tako se polako i šipak, ili kako se još naziva divlja ruža (meni najdraže ime), uvukao u naš špajz. Po koja teglica džema, ali najviše sasušen, spakovan u platnene kese ili staklene teglice, da svojom crvenom bojom oplemeni prostor i uvek bude spreman za čaj.

Pa da ponovim zašto divlja ruža:
Izuzetno je bogata vitaminom C, koji ostaje u većem procentu očuvan i nakon sušenja i pripreme čaja. U svom sastavu sadrži i visok procenat vitamina P i K, i stoga predstavlja izvor za njihovu ekstrakciju. Sadži karotenoide, tanine, pektin, flavonoide i voćne kiseline, što ga čini blagim laksativom i diuretikom. U medicini se čaj od šipka svrstava u tonike, koji jačaju organizam i čuvaju ga od prehlade i bolesti, baš zbog dostupnosti vitamina C. Preporučuje se i deci i dojiljama. A zbog svoje specifične arome, savršen je čaj za uživanje.

Prilikom branja plodova, važno je voditi računa o tome da oni budu tvrdi, crveni, neoštećeni i nikako prezreli. Beru se po lepom, suvom vremenu, kako bi se lakše osušili. Vreme za branje je obično tokom septembra, oktobra ili eventualno novembra. Nakon branja, ako se ne priprema odmah, plodove treba očistiti i sušiti. Šipak se suši direktno na suncu ili pomoću nekog drugog izvoru toplote (rerne), ali na ne većoj temperaturi od 50° C. Suv plod treba da bude blago smežuran, sjajan, crvene do tamnocrvene boje, tvrd, bez mirisa, slatko- kiselog ukusa. Nakon sušenja, šipak je najbolje usitniti. Ako želite da što duže traje, spakujte ga u jutane ili platnene kese i čuvajte u suvoj i provetrenoj prostoriji.

Standardni čaj, koji mi koristimo, priprema se prelivanjem dve supene kašike usitnjenih plodova sa ključalom vodom ( oko 800ml ), nakon čega se šipak ostavlja da odstoji bar 15 minuta. Kad se prohladi, zasladimo ga sa malo PRAVOG, domaćeg meda.
Volim da dodam i malo limuna, kantariona, nane i hibiskusa, ( svega odokativno, recimo prstohvat ), zbog još lepše arome. 

// Ova kombinacija nije preporučljiva za trudnice, dojilje i osobe pod nekom terapijom. Zbog neželjenih delovanja i mogućih interakcija koje izazivaju kantarion, nana i hibiskus. //