Strašno su mi se jeli krastavci prošli vikend. Kako oni naravno kod nas u bašti nisu ni blizu sezone, otišla sam na pijacu.

Dok mi je prodavac pakovao krastavce, krenuo je da mi priča svoje muke. Spomenuo je kako je zbog mrazeva početkom proleća primetio oštećene listove na zasadima trešanja i kako je odlučio da potraži savet u poljoprivrednoj apoteci. Dobio je sredstvo kojim je isprskao voće, ali sledećeg dana svi plodovi su bili uništeni. Ostao je bez trešanja i većine svoje zarade za ovu godinu. Ljut je bio na sve. Na tajne strane agente, na zlikovce koji su ciljano odlučili da nas unište, truju i ostale bajke koje su mnogo lakše za prihvatiti nego pogledati istini u oči.

Razmenili smo još nekoliko rečenica, tokom kojih mi je bez imalo ustručavanja rekao, da na jednoj njivi sadi povrće za prodaju, dok ima sasvim drugu baštu samo za svoje potrebe daleko od te njive.

Htela sam da ga pitam svašta. Ali sam se ugrizla za jezik i nastavila svojim poslom.

Gledala sam bledo u one krastavce kod kuće, kada mi je stigao komentar na TikToku ispod videa o pravljenju leja za baštu. Komentar je glasio: ”Ma da, ovde ćete dobiti 10 kg paradajza koji košta 1000 din. Toliko truda a baš ćete puno uštedeti, svaka čast!”

Gurnuh krastavce u stranu i uputih se u bašticu. Tamo sam zatekla: salatu mekanu kao puter, luk od kog me najzad ne boli stomak, male kvrgave trešnjice najslađe na svetu, rotkvice koje rastu kao lude, spanać zbog kog kajgana ujutru ima ukus proleća, grašak koji jedem sirov jer je slađi od bilo kog deserta… Oko mene su bile koprive, maslačak, zova – sve jestivo, nikad prskano, našim rukama zasađeno i čupkano. Krastavac tek dobija male plodove, ali nekad je bolje strpiti se za pravu stvar.

Ako ste ikada nameravali da započnete sa sadnjom sopstvenog voća i povrća, želela bih da naglasim da je potpuno suluda ideja krenuti u tu priču isključivo zbog nekakve materijalne uštede. Ukoliko neko ne vidi benefite sopstvenog baštovanstva mimo tog materijalnog dela, nema potrebe ni da započinje sadnju. Već prilikom prvog okopavanja jednog reda krompira, vratiće se nazad u supermarket, obećavam! Novac je uvek bio loš motivator, na svakom polju, a posebno ne igra nikakvu ulogu u baštovanstvu.

Ono što nikada ne bi smela da bude prepreka da pak započente ovu priču, je osećaj da nemate dovoljno znanja.

Bude mi čudno kada mi pišete da vas posavetujem o biljkama i sadnji jer ni sama nisam sigurna da li sam prava osoba za to. Ukoliko me pitate da li znam da posadim seme, cvetnice ili drvo i da iz njih nikne neverovatno ukusna hrana i predivna biljka, moj odgovor će biti pozitivan i te kako. Ali ukoliko me pitate da li to radim na savršen i najbolji mogući način, i da li mi je bašta bez puževa, smrdibuba i ostalih napasti, mrdnuću glavom preplašeno levo desno.

Kod nas u bašti nema savršenog povrća i voća. Nemam recept za sredstvo koje će da uništi sve insekte koji jedu naše povrće.

Toliko je načina na koje možete da uzgajate biljke i baštu i retko koji će vas dovesti do toga da u nečemu mnogo pogrešite. Čak štaviše, tajna je u eksperimentisanju i uživanju u procesu učenja o zemlji i o eko sistemu na kojem se nalazi vaša baštica. Za mene i moju porodicu, baštovanstvno je igra. Igra koja je nekada naporna. Igra koja vas često isfrustira i izmori, ali kada ipak nagradi, e to je poklon za pamćenje. Taj osećaj da svojim rukama možete da uzgojite sopstvenu hranu ne može da se meri ni sa čim na svetu.

Jedna predivna informacija od mene, neiskusnog baštovana sa 12 godina staža, za sve one preplašene početnike: Priroda vam je već podarila instinkt za sadnju, za koji ni niste znali da posedujete i koliko god da pogrešite, opet ćete na kraju imati nešto da uberete i pojedete iz svoje baštice.

Ako me pitate zašto biste sadili baštu kada već ima toliko povrća u marketima tokom cele godine, evo ih neki moji odgovori o kojima biste mogli da razmislite ukoliko se dvoumite da li da krenete u ovu avanturu.

1. Preukusna hrana! Ništa nema ukus kao hrana koju sveže uberete i pripremite u nekoliko narednih minuta. Svaki recept će dobiti potpuno drugu notu sa svežim voćem i povrćem. Da li znate da povrće koje kupujete u marketima stoji i po nekoliko nedelja i meseci na rafovima i raznim hemikalijama se održava u stanju svežine? I da li ste znali da nutritivne vrednosti kojima obiluje naša hrana lagano opadaju svakim minutom stajanja nakon branja biljke sa stabla?

2. Kontrola! Vi ste kralj u svojoj bašti i kuhinji. Vi pazite na zemlju, vodu, seme i način na koji tretirate bilje. Znaćete šta servirate svaki dan sebi, svojoj deci i porodici za obrok.

3. Manje otpada! Postoje neke studije koje govore o tome koliko hrane bacamo godišnje i brojke su zabrinjavajuće. Zamislite da uložite toliko truda u svoje biljke i onda uzmete i bacite paradajz zato što ima neke male flekice ili je počeo delom da se kvari. Nema šanse. Iskoristićete svaki njegov jestivi deo zato što ćete najzad ceniti hranu. Nećete je posmatrati kroz novac, nego svoj znoj, trud i rad koji ste uložiti da je uzgojite baš tako nesavršenu.

4. Ponos! Sadnja biljaka i briga o njima će probuditi u vama vrlo specifičan osećaj ostvarenosti i zadovoljstva. Uspeh kakav se ne može zameniti ni uporediti ni sa jednom drugom vrstom dostignuća.

5. Ekološki uticaj. Stvarate svoj ekosistem i doprinosite očuvanju prirode.

Ostavljam vas među fotografijama moje baštice u proleće 2024. godine, da vam služe kao inspiracija ili da vam budu dodatni vetar u leđa ukoliko ste se dvoumili da li da se zajedno sa svojim najmilijima bacite u baštenske vode.