Krofne iz rerne

Blog, Proleće, Recepti • 12.03.2018
Da li smo zaboravili da inspiraciju možemo pronaći u knjigama? Među stranica omiljenih magazina? Da li i dalje postoje osobe koje svoje misli zapisuju uz pomoć olovke i papira? Da li neko i dalje pre nego što pokrene neku akciju, posao, ideju, blog post… ne otrči odmah da pogleda kako to drugi ljudi rade na internetu? Nemojte pogrešno da me shvatite, ovo nije jedan od onih tekstova – A jao sram vas bilo, ja sam fina i nisam zavisna od tehnologije, čitam samo offline medije, pišem sve olovkom… a vi ste suprotnost pa ću sada ovde da vam morališem.

Ne! Pišem ovaj tekst jer mislim da je malo ljudi svesno koliko smo postali zavisni od socijalnih mreža i tehnologije. Sebe sam uhvatila sa istim simptomima i mogu vam reći da kada sam malo bolje razmotrila svoje svakodnevno ponašanje, zabrinula sam se.

Olovku držim u ruci kada potpisujem dokumente, skiciram scene za fotkanje i to je to. Dnevno pročitam bar 10 članaka na internetu od kojih baš ništa pametno ne naučim, a knjigom sam se poslednji put počastila pre mesec dana i ko zna kad pre?

Mobilni proveravam svako malo (neću ulaziti u konkretne brojke, jer se još uvek plašim da to izgovorim naglas). Šta se desilo? Da li postoji neki način da se sad odviknem od ovih glupih navika? Da li je prosto normalno da imamo ovakva ponašanja ili bi ipak trebali da porazmislimo o njima i našem emocionalnom zdravlju i kako tehnologija utiče na isto?

Čini mi se da ova bolest ima više stadijuma. Tek početni, slabi simptomi su ovi gore navedeni. Stvar postaje vrlo pogubna kada počnemo da živimo život zbog interneta. Znate ono kada pakujete kofer za putovanje, pa birate koju haljinu ćete poneti kako biste se u njoj uslikali i pokazali svima kako uživate? Da li mi to putujemo zbog slika? Da li na tim istim putovanjima vreme provodimo obrađivajući fotke za Instagram? Da li biramo restorane na Instagramu kako bi bili lepi za fotku? Ili kako bi svi mislili da smo kul ili kako bi dobili taj željeni broj lajkova?

Izleti mi pre neki dan story od jedne od dražih stranih blogerki. Na slici kafa, i ona kako sedi u kafiću koji ima prelep stakleni prozor sa divnim pogledom i onda tekst uz sliku – „Obožavam ovo vreme koje imam za sebe“. Samo ona, kafa, pogled. Uživa u samoći. Samoći? Upravo je prošlo vreme od tipa 20min koje je bilo potrebno da se napravi prava fotka, izabere od sto drugih, obradi, napiše tekst i onda objavi da bi to posle videlo 30 hiljada ljudi. Meni tu nema samoće i uživanja.

Mene uopšte ne brine činjenica da želimo malo da obojimo svoj život i drugima ga prikažemo u svojim najlepšim izdanjima. Mene plaši pomisao da nismo iskreni prema sebi.

Dok sam prestravljeno tražila odgovore na ova pitanja, setila sam se da sam zbog posla vrlo lako uspela da se odviknem od jedne česte navike. Vrlo prosto i osnovno pravilo, kada se bavite bilo kojim kreativnim poslom glasi: Ne gledajte kako drugi rade, ne poredite se. Razlog je vrlo prost. U ljudskoj prirodi će uvek postojati potreba za poređenjem. Želja da budemo dobri kao neko drugi, samo narušava lični pečat našeg rada. Lični pečat (čitaj: ono najvrednije). Vremenom bismo se izgubili u želji da postanemo isti kao onih 100 drugih fotografa sa instagrama koji uvek i zuvek sve rade bolje od nas. Zar nisam u pravu?

Već na samim početcima sam uspela da savladam ovu prvu lekciju i vrlo lako sam zaboravila na Pinterest kao izvor inspiracije, Instagram kao mrežu za stokovanje i poređenje sa tuđim radom. 

Pa zar onda može biti toliko teško odvići se od ovih drugih navika? Nemam pojma! Ja sam se baš zadala da ih promenim. Ukoliko uspem javiću vam, mislim da sam na dobrom putu.

Postoje aplikacije koje vam mere vreme provedeno na Internetu i socijalnim mrežama. Ako ste kao i ja prvo pomislili da zbog opisa vašeg posla prosto morate da budete prisutni online, razmislite opet. Koliko vremena zaista zbog posla provodite na webu? Ja sam izračunala. Puno je to vremena, ali ništa u poređenu sa poslom+gubljenjem vremena pretražujuci neke bezvezne članke.

Dakle, pamet u glavu. Početak je već dobar ukoliko smo se makar zamislili o ovom problemu i koji sat više proveli napolju šetajući bez telefona. Ili pak osmislili novu ideju ili projekat iz svoje glave, a ne surfajući netom.

Manje toksičnih situacija. Više života… savršenog ili ne… ali realnog i stvarnog. Samo našeg!

Krofne iz rerne
Print
POTREBNO
  1. 500g brašna T-500
  2. 2 kašikice praška za pecivo
  3. 1 kesica suvog kvasca
  4. prstohvat soli
  5. 40g šećera
  6. 2 jaja
  7. 250g krem sira ( ja sam koristila ABC sir )
  8. narendana kora jednog limuna
  9. 50g maslaca
  10. 100ml mleka
  11. malo cimeta
PRIPREMA
  1. U većoj posudi pomešati brašno sa praškom za pecivo, kvascem, soli, šećerom, cimetom.
  2. Istoj smesi dodajte ulupana jaja, sir, otopljen maslac, narendanu koricu limuna i toplo mleko, pa smesu povezati u testo.
  3. Testo premesiti na pobrašnjanoj podlozi dok ne dobijete glatko testo, pa ga ostaviti da miruje oko 30min.
  4. Testo razviti oklagijom na debljinu od oko 1cm, pa secite oblike krofni po želji.
  5. Krofne posložiti na tepsiju i ostaviti da odstoje još oko 10min.
  6. Krofne premažite otopljenim maslacom, pa staviti da se peku u rernu na 180 °C oko 20 minuta.
SillyWorld - food photography & blog http://sonjasillyworld.com/wordpress/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

@sonjasillyworld
Saveur Blog Awards 2018